Гудачки октет ГКО „Шлезингер“ – програм Меделсон и Деспић

О ДЕЛИМА

Гудачки октет у Ес-дуру, оп. 20, написао је 16-годишњи Феликс Менделсон у јесен 1825. године. Дело је завршено 15. октобра 1825, а композитор је два дана касније уручио потписану партитуру свом пријатељу и учитељу виолине Едуарду Рицу као рођендански поклон. Риц је узвратио свом ученику тако што је ручно преписао деонице које су коришћене на премијерном извођењу. Написано за четири виолине, две виоле и два виолончела, ово дело је створило нови жанр камерне музике који је брзо стицао популарност међу другим композиторима. Конрад Вилсон – Његов младалачки полет, бриљантност и савршенство чине га једним од чуда музике деветнаестог века. Октет је био једно од првих Менделсонових дела које је веома добро прихваћено. Менделсонова лична естетика идеално се прилагођавала музичким укусима 19. века, који су се кретали од „класичног“ стила (Моцарта, Хајдна) ка „романтичнијем“ стилу (који је заступао Бетовен), до касније Брамса, Малера. Композитор је унео посебан елемент у музички језик свог времена, евоцирање зачараног, етеричног света вила и других добронамерних духова. Инспирацију за то је вероватно пронашао у делима Шекспира и немачког песника и драматурга Гетеа чији је био савременик.

Почасница Стевану Мокрањцу (1998) иако писана као врста потпурија или рапсодије на неке од најлепших тема из Мокрањчеве хорске музике, има сопствену латентну драматургију (као и поједине Мокрањчеве руковети). Она се може сагледати из текстова и карактера појединих употребљених песама. Својеврстан лајтмотив  целе  композиције,  који  се  оглашава  на  њеном  почетку и завршетку, а повремено и у току, јесте мотив љубавне чежње и дозивања – Чимбирчице. После његове почетне појаве наступа мотив несрећне, неоствариве љубави – Девојка јунаку прстен повраћала, потом мотив љубавне среће и ужитка – Расло ми је бадем-дрво. Средњи, живљи и разигран део композиције испуњава тема љубавне игре и зачикавања – Ој, Ленко, Ленко. Следи елегична, можда најтужнија мелодија у Мокрањчевом опусу – Црни, горо, која исказује жал за неповратно протеклом младошћу, тако да се према њој све претходно сагледава само као низ сећања. Почетни део Херувимске песме из Литургије добија у том контексту смисао тражења утехе у сферама духовног и надземаљског. Ипак, поновна, завршна појава мотива љубавне чежње и дозивања остаје као последња, сама, усамљена и неутешна.

Биографије чланова Гудачког октета ГКО „Шлезингер“

Мирослав Мика Павловић рођен је у Крагујевцу. Био је ученик Школе за музичке таленте у Ћуприји, а потом студент ФМУ у класи Александра Павловића. Године 1999. промовисан је у концертмајстора Београдске филхармоније. Сарађивао је са великим уметницима као што су Зубин Мехта, Михаил Јуровски, Николај Лугански, Миша Мајски, Урош Лајовиц, Мухај Танг и др. Веома је активан и као солиста, те се истичу наступи такве врсте са матичним оркестром, као и Оркестром војске Станислав Бинички, Српским камерним оркестром, затим пијанистима Иваном Павловић, Биљаном Горуновић, Катарином Пиповић и другима. Камерна музика му је посебно важан и заступљен сегмент уметничког стваралаштва. Павловић концертира на месту прве виолине Гудачког квартета Мокрањац, уметнички је руководилац Октета Београдске филхармоније, прва виолина гудачког квартета Арс, сарадник многих камерних састава у Србији и шире. Као камерни музичар сарађивао је са Горданом Николићем, Јане Томсен, Александром Шандоровим, Сандром Белић, Љиљаном Несторовском, Хагајем Шахамом и многим другим.

Марија Тунић рођена је у Београду. Након основног музичког образовања у ШОМО Петар Коњовић у Београду у класи проф. Марије Јевтић, средњу школу уписује и завршава у СМШ Мокрањац у класи проф. Ненада Менделсона. Даље школовање наставља на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Мирослава Павловића. Током школовања освојила је бројне највише награде и признања на такмичењима регионалног и међународног ранга. Као солиста, уз клавирску пратњу, као и уз пратњу оркестара (Камерни оркестар Мокрањац, Филхармонија младих Борислав Пашћан…) наступала је у репрезентативним салама Србије, Немачке, Чешке, Италије и Аустрије. Усавршавала се на мастеркласу у Хорну (Аустрија) у класи проф. Кларе Флиедер, редовног професора Mozarteum Universitat у Салцбургу, као и код еминентних професора широм Европе. Редован је члан Филхармоније младих Борислав Пашћан, а оркестарско искуство гради као концертмајстор симфонијског и камерног оркестра Мокрањац, концертмајстор камерног оркестра Стрингс, наступима са Камератом Нови Сад, Војвођанским Симфонијским оркестром…
Од априла 2022. године сарађује са оркестром опере и балета Народног Позоришта у Београду као хонорарни сарадник.

Мина Динић рођена је 1999. године у Београду. Виолину почиње да свира са шест година. Завршила је нижу и средњу музичку школу Мокрањац у класи професора Владимира Васиљевића. Школовање наставља на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Мирослава Павловића, где поред основних завршава и мастер студије. У периоду 2011–2016. године била је активни полазник Интерпретативног студија виолине професора Дејана Михаиловића, а похађала је и мастер класове професора као што су Олег Покхановски и Клара Флидер.Мина је током школовања освојила велики број награда на републичким и међународним такмичењима. Добитница је награде Марија Петровић и Јанко Ристић за најбољег ученика на гудачком одсеку Музичке школе Мокрањац, као и награде Љубивоје Николић, коју јој је уделило удружење Мокрањац. Мина наступа већ дуги низ година са градским камерним оркестром Шлезингер, Камератом Нови Сад, симфонијским оркестром Макрис, Арт Линком, Опероса Академијом, Ел Системом.

Теа Милеуснић виолину свира од своје шесте године. Основну и средњу школу је завршила у Школи за музичке таленте у Ћуприји, у класи проф. Божидара Радосављевића. Прву годину студија уписала је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Гордане Матијевић-Недељковић. Након завршене прве године студија, своје студирање наставља на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Роберта Лакатоша – где је тренутно на мастер студијама. Током школовања, имала је прилике да сарађује са многобројним емиентним уметницима и цењеним професорима у склопу Мастеркласова.  Као члан оркестара и камерних састава наступала је на разним фестивалима у земљи и иностранству. Одсвирала је мноштво концерата као члан оркестра и сарађивала са великим диригентима од којих би издвојила  Bruno Campo (Гватемала), Александар Седлар (Србија), Isaac Karabtchevsky (Бразил), Colin Matters (Енглеска), Christiano Frattima  (Италија), Бојан Суђић (Србија), Александар Марковић (Србија), Daniel Geiss (Немачка), Предраг Госта (Србија/Енглеска), Alessandro Cadario (Италија), Нир Бранд (Израел), Martin Akerwall (Данска), Jorn Fossheim  (Норвешка)… Свирала је неколико реситала широм Србије и освојила је више награда на разним такмичењима у земљи и иностранству као солиста и члан камерног састава.

Немања Живановић, rоđен је 1983. године у Истоку. Виолу је почео да свира са девет година у Школи за Музичке tаленте у класи  проф. Владислава Савковића. Од 2001. уписује ФМУ у Београду код проф. Панте Величковића, а затим 2005. уписује мастер студије у Ставангеру где је дипломирао у класи проф. Елисабет Скар Сијпкенс. Био је члан Симфонијског Оркестра у Ставангеру, Гудачи Св. Ђорђа, Црногорског С.О. Тренутно је воđа виола у МУЗИКОН оркестру, а такође је члан оркестра Belgrade Chamber Orchestra и ГКО Шлезингер. Сарађивао је са Мартином Лером, Иљом Грингољцем, Зубин Мехтом, Борисом Березовским, Валеријем Соколовим, Весном Станковић, Огњеном Поповићем, учествовао је на Џез фестивалу Moers (Немачка), Strings фестивалу у Лесковцу, КЛАСИК ФЕСТ у Панчеву… Са Квартетом Београдске филхармоније наступао је на НОМУС- у у Новом Саду.

Ана Ђорђевић рођена је у Краљеву 1999. године. Основно и средње музичко образовање стиче у музичкој школи Стеван Мокрањац у Краљеву у класи проф. Јелене Станић. Факултет музичке уметности у Београду уписује 2018. године, где је дипломирала 2022. године у класи проф. Панте Величковића. За време школовања осваја прве награде на домаћим републичким и међународним такмичењима и похађа мајсторске курсеве Лазара Милетића (Норвешка), Валерија Соколова (Украјина) и Пеђе Катанића (Аустрија). Са камерним ансамблом Атропос 2020. године наступа у Београду, Вршцу и Ћуприји. У оквиру Стрингс фестивала у Лесковцу од 2014. до 2022. године наступа са омладинским и фестивалским оркестром. Године 2019. била је члан „ЕУпхонy“ симфонијског оркестра, на челу са Даниелом Гајсом, са којим као тути виола наступа у Грацу, Загребу и Београду. Од 2021. године је члан градског камерног гудачког оркестра „Шлезингер“ (Крагујевац) са којим наступа на многим домаћим и међународним пројектима у Србији, Хрватској и Швајцарској.

Виолончелиста Филип Томић рођен је 1992.г. у Крагујевцу. Своје основно и средње музичко образовање стекао је у класи проф. Боже Сарамандића. Од 2009. до 2012. године студирао је на Конзерваторијуму П.И.Чајковски у Москви у класи Алексеја Селезњова. Даље школовање наставља у класи Марије Клигел у Келну где је завршио мастер студије. Истовремено завршава и мастер студије на Академији уметности у Новом Саду у класи Марка Милетића. На Високој школи за музику у Детмолду 2019 године завршава студије највишег степена за извођаче у Немачкој – Konzertexamen, у класи Ксеније Јанковић.
Упоредо са студијама виолончела, као члан клавирског трија  ХЕЛИКОН  похађао је студије камерне музике на Фолкванг универзитету за уметност у Есену, у класи Адреаса. Добитник је бројних награда на домаћим и међународним такмичењима младих музичара. Године 2017. добија награду удружења музичких уметника Србије за најуспешнијег младог уметника. Похађао је мајсторске курсеве код еминентних професора. Као стипендиста шпанске владе учествовао је на семинару шпанске музике у Сантјагу де Компостели. Поред  низа концерата  у  Србији, наступао  је  у  свим већим европским градовима (Париз,  Беч,  Брисел, Праг, Минхен) и у Азији (Сеул, Сингапур). Сарађивао је са оркестром опере из Хо Ши Мина (Вијетнам) и на светским музичким сценама. Оснивач је међународног фестивала камерне музике CONVIVIUM MUSICUM. Од 2023. године ради као наставник виолончела на Факултету уметности у Нишу.Рајнера

Павле Ракочевић рођен је у Параћину, 2000. године. Са шест година уписује Школу за музичке таленте у Ћуприји, када креће да свира виолончело, у класи проф. Боже Сарамандића, код кога и завршава 2018. године. Факултет музичке уметности у Београду завршава 2023. године у класи проф. Драгана Ђорђевића. Тренутно је студент мастер академских студија из камерне музике у класи проф. Немање Станковића. Наступао је у значајним салама Србије, као солиста, члан камерног састава или као члан оркестра.
Наступао на фестивалима као што су: БЕМУС, БЕЛЕФ, АРЛЕММ, СТРИНГС, БУНТ, Бољшој Фестивал, Meta World, KotorArt, Young Euro Classic…
Сарађивао је са симфонијским оркестром РТС-а, Ансамблом Метаморфозис, солистима оркестра Гудачи св. Ђорђа, Народним Позоришем у Београду, Београдским Симфоничарима, Belgrade Chamber Orchestra, ГКО Шлезингер, као и са члановима Belgrade Baroque.