Фестивал камерних хорова и вокалних ансамбала Концепти

Стручни жири на 15. Фестивалу камерних хорова и вокалних ансамбала у Крагујевцу чинили су др Золтан Шандор – диригент из Мађарске, др Санда Додик – теоретичар музике из Бањалуке и др Лазар Ђорђевић – композитор, а у одлукама о додели награда учествовали су такође и чланови његовог Уметничког савета, музиколози др Соња Маринковић и др Богдан Ђаковић. За разлику од његовог прошлог издања, када је фестивал био ревијалног карактера због немогућности адекватног рада хорова у претходним годинама, сада је настављена пракса додељивања награда која датира од 2017. године. Дакле, поред две главне које су додељене за наступе два различита хора, те ниједан није стекао услове за Гран при, остали ансамбли награђени су са укупно 8 признања, односно похвала за појединачна постигнућа, изузев  Лицеума из Крагујевца, чији је наступ био ревијалан. Оваква пракса награђивања присутна је годинама у нашој земљи што се хорских фестивала тиче (то је такође случај и са Нишким хорским свечаностима), али је битно истаћи да у Крагујевцу ипак постоји одређена хијерархија међу признањима, те такмичарски део није у потпуности доведен у питање. Ансамбл који је наступио првог фестивалског дана добио је Награду за најбоље изведен концерт у целини, а реч је о Девојачком хору Звјездице под вођством диригента Здравка Шљивца. Иако је реч о ансамблу који је наступио први на фестивалу, квалитет звука и наступа овог хора је толико био убедљив да је већ након прве композиције било јасно да ће бити најближи у реду за главну награду. Колико год биле младе, чланице овог хора одавале су утисак изузетне музичке зрелости, и богатог искуства на пољу хорског певања, док се исти утисак склада, музикалности и посвећености појачавао сваким наредним делом. Потпуна јединственост у интонацији и боји одушевљавала је истовремено као и приметна дисциплина, али и њихово искрено уживање на сцени. Захтевност музичког програма огледала се првенствено у разноврсности стилова и језика – од композиција Стевана Стојановића Мокрањца, преко остварења Мориса Дирифлеа, Золтана Кодаја, Рандала Томпсона, Ричарда Роџерса, народних песама, све до терцета Волфганга Амадеуса Моцарта из опере Чаробна фрула уз клавирску сарадњу Марије Анђеле Бјондић. Поред нпр. занимљивих интерпретација познатих Мокрањчевих Тебе Појем и Друге руковети са гошћом-солисткињом Миленом Дамњановић, где смо могли да пратимо домишљатост диригента у погледу поигравања са музичким током, хорско извођење инструменталне композиције као што је то Росинијева Увертира за оперу Севиљски берберин посебно је заинтригирало, нарочито због захтевности певаног аранжмана Здравка Шљивца. Најцеловитији концепт ове године представило је Певачко друштво Преподобни Рафаило Банатски, заједно са њиховом диригенткињом Сенком Милисављевић. Са жељом да се део Литургије Свјати Боже чује и изван граница богослужења и представи ширем аудиторијуму, они су своју главну тему обележили пажљиво одабраним одломцима древних и манастирских напева, карловачког појања, као и српских аутора попут Мокрањца, Маринковића, Тајчевића, Биничког, Христића и иностраних композитора Христова, Чеснокова, Чајковског, Свиридова, Пшедника и Денисове, који су речи „Свјати Боже, Свјати Крепки, Свјати Бесмертни помилуј нас” уздизали до небеских висина, свако на себи својствен начин. Како ауторка програма Милица Ненин, дипл. теолог наводи да „нема песме са мање речи, а више смисла исказаног њима”, тако је било занимљиво посматрати како су, са којих естетских и музичких полазишта различити аутори доживљавали и осликавали „Свјати Боже”, на шта вероватно не бисмо значајно обратили пажњу да смо их слушали у појединачним Литургијама. Уникатан сакрални колаж оставио је посебан утисак на слушаоце, посебно због изврсне интерпретације Певачког друштва Рафаило Банатски, чијем је монументалном звуку такође допринела изврсна боја гласа солисткиње Ане Алексић Шајер. Иако смо релативно често у прилици да током године слушамо хорске концерте духовне музике, нажалост, немамо увек прилику да чујемо сјајна извођења, али то није био случај са овим ансамблом. Они поседују све интерпретативне квалитете да буду један од водећих хорова на пољу духовне музике. Оно што је посебно значајно у вези са овогодишњим фестивалом у Крагујевцу јесте окренутост садржаја ка најмлађима, те смо тако другог дана фестивала имали прилику да се упознамо са два важна садржаја, првенствено са три књиге око 300 песама за децу у виду нотних издања. За разлику од многих, данас изгледа привлачних певачких такмичења ширим народним масама која, као да инсистирају на томе да деца што пре постану одрасли којима је фокус искључиво на површини и материјалном, ова нотна издања њима заправо дају слободу да уживају у својим најлепшим данима и уче о свету племенитих вредности. Њихов значај је велики, нарочито када узмемо у обзир да долазе из руку композитора, аранжера и диригента који је бојио свакодневицу многим генерацијамакоје своје детињство памте по Музичком тобогану, а реч је наравно о Јовану Јоци Адамову. Песме ових нотних издања су питке, едукативне и једноставне за учење, што су демонстрирала и деца на промоцији 3 књиге композитора Јована Адамова – мали хор је нпр. успео да навежба 5-6 песама за свега три пробе, према речима Тамаре Адамов Петијевић, а то говори колико су текстови и мелодије песама у идеалном сагласју, те лако улазе у уши. С друге стране, Фестивал у Крагујевцу понудио је и одлично издање музичке представе намењена деци узраста 6 до 12 година, а реч је о концепту „Музичка мапа Србије” којим се представио хор Рес миранда (из Новог Сада). Наиме, 8 чланица овог ансамбла посветило се, данас врло честом питању, како се класична музика може приближити најмлађим слушаоцима на њима занимљив начин, те су тако дела домаћег стваралаштва театрализована, тј. смештена у представу едукативног карактера, обојена сценским покретом, као и занимљивим и интерактивним говорним дијалозима. Свака од укупно 7 композиција описивала је одређени део Србије са којим је у већој или мањој мери повезан, а реч је о Песамама из Војводине Љубомира Бошњаковића, Осмој руковети Стевана Стојановића Мокрањца, Мухи и комарцу Милоја Милојевића, народној Додолској песми, Каменој прашини Тамаре Кнежевић, Кокоњеште Вука Милановића и Великој чочечкој игри из опере Коштана Петра Коњовића. Овакав вид представљања вокалног ансамбла Рес миранда на фестивалу не само да је открио њихову креативну страну, већ и понудио идеју која има снаге да заинтригира и разоноди; то јесу потврдиле симпатичне и искрене реакције и млађих посетилаца, што је било и очекивано, док је заинтересованост старијих итекако умела позитивно да изненади, те слободно можемо рећи да је Награда за оригиналност приступа комуникацији са публиком дошла у праве руке. С друге стране, објашњавање стручне терминологије чинило се претенциозно и на поједине тренутке упитно, што се могло заобићи поједностављивањем говорних дијалога и окретањем ка другим информацијама које су овом узрасту више разумљиве и корисније. Но, ансамбл Рес миранда успео је да пронађе и понуди начин театрализације хорске домаће музике којим она не поприма други контекст, већ продубљује основни, те зато морамо да охрабрујемо овај ансамбл да настави истим смером јер је овакав вид програма за децу неопходан, што су такође учинили присутни посетиоци великим аплаузом. Такође, добро певање без диригента, уз активну кореографију и глуму није нимало лак задатак, нарочито кад оно не представља крајњи циљ, те ансамбл Рес миранда издвајамо и као један од најангажованијих на фестивалу, који је успео у сваком смислу да привуче пажњу и представи у најбољем светлу више страна уметничких личности које окупља. Изузетан потенцијал ансамбла није упитан – Рес миранда представио се високим квалитетом извођења у којем је посезање ка театрализацији наступа била круна њиховог представљања. Поред захтевнијег програма, о вокалним капацитетима сведочи и чињеница да њихов састав окупља одлично обликоване, зреле и покретљиве гласове, што је жири препознао у делу Камена прашина Тамаре Кнежевић, такође доделивши ансамблу за најбоље извођење композиције младог аутора. Премда је селектор фестивала у Крагујевцу Милоје Николић најавио да је у  концепцијама програма одређених хорова присутно окретање популарном жанру што уме бити врло атрактивно и примамљиво слушаоцима, као што уосталом потврђују успеси познатих ансамбала, овакви видови освежавања репертоара и приближавања аудиторијуму умели су да буду схваћени произвољно. „Кокетирање” са популарном музиком које подразумева уметање у оквиру претежно фолклорног репертоара једне обраде поп песме у случају Полифоног хора Анкорус из Турске, до три песме код Женског хора Тримонцијум из Бугарске није било потребно, јер су ови хорови са тумаченим народним композицијама већ остварили одличну динамизацију у оквиру музичког програма и представили ова дела у пуном сјају. То су потврдиле и бурне реакције посетилаца на концерту турских представника након интерпретације Велике чочечке игре Петра Коњовића, што је и жири наградио признањем за најуспешније извођење дела српског композитора, на шта бисмо додали да је овај ансамбл међу хоровима који су имали могуће најоригиналнији одабир програма. Поред тога, концерт бугарских представница награђен је признањем за аутентично представљање националне традиције. Но, целовити искорак у жанр популарне музике представио је Омладински женски хор МКЦ (Северна Македонија), за разлику од њиховог наступа пре две године на 14. Фестивалу у Крагујевцу. Џез музика представила је лепо обликоване гласове чланица хора, као и њихов музикалан наступ, мада је одабир свих композиција споријег темпа умео да доведе до статичности. Њихово истраживање отишло је у правцу џез музике, што је, према речима диригента и аутора музичког програма, био начин да се путем разноврсности жанрова, те нових видова употребе гласа унапреди квалитет извођења Резултати су били очигледни, што је такође био случај и са солисткињама које су представиле своје фино обликоване и неговане вокале, док је хор био у великој мери складан у погледу боје и интонације. Квалитете постигнутог звука жири је наградио признањем за посвећеност неговању лепоте хорског звука, док је награда дошла у руке и њиховој пијанисткињи Искри Атанасовој Митуш за остварени наступ. Мушка вокална група Паноника из Зрењанина, заједно са њиховом диригенткињом Зорицом Козловачки, остварила је изузетан концерт, пруживши аутентичан угођај слушаоцима интерпретацијом која је разбила дистанцу између публике и извођача. То је једини ансамбл на фестивалу који се пре свега издвојио непосредношћу, топлином, харизматичним наступом и овацијама на крају, као и укусним и суптилним интерпретацијама претежно староградске и класичне музике. Поред тога, одлични гласови, непретенциознан, али ефектно начињен одабир програма и јединственост њиховог звука одлично је представио њихов концепт „Музика – ружичасто и плаво”, као и Милоша Гаврилова, који је награђен признањем за најуспешнијег солисту. Врло богатој садржајности фестивала допринели су и предавање о хорском дириговању почасног госта Франка Ленена, диригента и композитора из Фрајбурга (Немачка), затим промоција Српске хорске асоцијације на којој су представљене њене активности и нотна издања аранжмана диригента Ђорђа Перовића, као и промоција књиге Јорданке Доневе (Бугарска) „Душа као жеравица” о недавно преминулом диригенту Емилу Јаневу (Бугарска), једном од оснивача Балканског хорског форума и његовом вишегодишњем председнику, као и пријатељу и учеснику фестивала у Крагујевцу. Остварени су и концерти у Аранђеловцу и Горњем Милановцу, чиме је фестивал наставио идеју ширења концертног подијума у шумадијском округу, а одржане су и хорске радионице на којима су се певачи из разних ансамбала припремали заједно са диригентом Марком Нешићем за завршни концерт са ансамблом Лицеум и Крагујевачким академским оркестром акордеониста којима је дириговао Предраг Костовић. Они су приредили одличан концерт, изводећи Мису Танго Мартина Палмерија, заједно са бандонеонистом Петром Мирковим, сопраном Невеном Милошевић и пијанисткињом Јованом Радовановић. Изузетно садржајан програм, концепција и одабир хорова на 15. Фестивалу камерних хорова и вокалних ансамбала у Крагујевцу употпунили су летње дане на најбољи могући начин – уз хорску песму која је исказивала радост и жељу певача да представе своје таленте и остваре што више уметничке домете. И напослетку овог прилога, након велике радости и блиставих тренутака испуњених непроцењивом, покретачком енергијом која се заразно преносила међу свим певачима, учесницима, организаторима и слушаоцима током целокупног трајања, остаје помало и разочарање што тако лепе активности и програми у појединим тренуцима нису наишли на очекиван одзив посетилаца који овај фестивал с пуним правом заслужује. Стога, честитке упућујемо свим певачима и организаторима на изузетном залагању и неговању вишегодишње традиције фестивала, уз подстрек да са истом жељом и посвећеношћу наставе да припремају наредно издање које с нестрпљењем очекујемо. Исидора Бован