Четвртак 13. април 2023. године
Свечана сала Прве крагујевачке гимназије од 20 часова
Програм: Моцарт и Хајдн.
Улаз слободан.
ПРОГРАМ/ Program
В.А.Моцарт : Увертира за оперу Фигарова женидба
W.A.Mozart : Ouverture per Le nozze di Figaro
В.А.Моцарт : Симфонија бр.
40 W.A.Mozart : Simphony no 40
- Molto allegro
- Andante
- Menuetto – Trio
- Allegro assai
Ј. Хајдн : Симфонија бр. 45, у фис-молу, Опроштајна симфонија
J. Haydn : Simphony no 45 F sharp minor Farewell
- Allegro assai
- Adagio
- Menuet e Trio: Allegretto
- Finale: Presto – Adagio
О ДЕЛИМА
Комичну оперу Фигарова женидба (Le nozze di Figaro, ossia la folle giornata) компоновао је 1786. године Волфганг Амадеус Моцарт, према истоименој позоришној комедији француског књижевника Бомаршеа. Либрето за ову оперу написао је Лоренцо да Понте, на италијанском језику. Опера је доживела велики успех па су на премијери у Бечу 1. маја 1786. на захтев публике извођачи поновили чак пет арија. Цар Јозеф морао је да донесе закон о броју понављања арија пошто се због понављања арија дешавало да опера траје и дупло дуже него што би иначе требало да траје. Увертира ове опере је изузетно популарна и врло често се изводи независно од опере.
Симфонија бр. 40 у ге молу КВ.550 је најпопуларнија симфонија Волфганга Амадеуса Моцарта. Понекад се назива Велика ге мол симфонија да би се разликовала од Мале ге мол симфоније бр.25. Ове две симфоније су једине молске симфоније од свих које је Моцарт написао. Компоновање овог ремек дела је трајало свега неколико недеља. Завршено је 25. јула 1788. године. Касније је Моцарт прерадио партитуру у деоницама за кларинет, флауту и обоу. Симфонија бр. 40 први пут је изведена 14. априла 1789. године у Дрездену док је Моцарт био на берлинском путовању. Друго извођење је било убрзо, за мање од месец дана, у Лајпцигу. Моцарт је имао прилике да је чује још једном, 15.октобра 1790. године у Франкфурту.
Јозеф Хајдн је највећи део свог живота провео радећи у служби кнеза Естерхазија – преко 30 година. Заједно са својим музичарима, пратио је кнеза на свим његовим путовањима. Преко лета, кнез је углавном проводио време у свом дворцу Естерхази (Мађарска). Једном приликом десило се да се боравак у Естерхазију одужио више него што је било планирано. Музичари су били незадовољни, јер су дуго били одвојени од својих породица у Ајзенштату (Аустрија). Хајдн је тада смислио лукав план. Написао је Симфонију са врло необичним последњим ставом (Симфонија бр.45, у фис-молу, познатија као Опроштајна симфонија). Наиме, негде на средини последњег става, музичари су, један по један, устајали са својих места, гасили свећу (која им је осветљавала ноте) и одлазили. Тако су, на крају, остали да свирају једино Хајдн и концертмајстор (две виолине). На овај начин, Хајдн је кнезу суптилно дао до знања да би можда могао да пусти музичаре да се врате својим породицама. Кнез је то схватио и већ следећег дана сви су се вратили назад у Ајзенштат.
СРБОЉУБ СРБА ДИНИЋ, диригент, потиче из породице с дугом музичком традицијом. Студирао је клавир и камерну музику у Београду, а дириговање у Бону и Скопљу.
Интернационалну каријеру започиње 1995. године у Базелу и Бону. Године 2001. постаје први капелмајстор у опери у Берну, а од 2004. до 2013. делује и као шеф-диригент. Од 2007. до 2011. године био је и на функцији музичког директора те куће. У периоду 2013-2019. деловао је као уметнички директор и шеф-диригент Teatro de Bellas Artes у Мексико Ситију, док је од 2014. до 2019. године био шеф-диригент камерног оркестра Гудачи Светог Ђорђа.
Гостовао је у многим оперским кућама широм Европе и света, међу којима су Државна опера из Штутгарта (2006-2009), Teatro Massimo из Палерма (2009-2011), Savonlinna Festival у Финској (2009-2011), Aalto Theater из Есена (2012-2014), опера у Брауншвајгу, где је од 2017. на позицији генералног музичког директора и шефа-диригента државног оркестра и опере, затим опере у Загребу, Београду, Ровигу и другим. Од 2015. године сарађује са фестивалом класичне музике редитеља Емира Кустурице на Мокрој Гори (Србија). Дебитовао је 2019. године на сценама Teatro Colón из Буенос Ајреса и Semperoperi из Дрездена.
Током каријере сарађивао је са звездама светске оперске и концертне сцене, као што су: Ана Нетребко, Диана Дамрау, Агнес Балтза, Силвија дала Бенета, Лиана Алексаниан, Рамон Варгас, Салваторе Лицитра, Карло Коломбара, Франциско Араиза, Михаел Волe, Жељко Лучић, Милијана Николић, Немања Радуловић, Летициjа Морено, Радован Влатковић, Роман Симовић, Јури Башмет, Нарек Акназаријан, Александар Маџар и многи други, с којима је имао бројне турнеје, гала концерте и оперске продукције у више од 20 земаља широм света.
Сарађивао је и са светски угледним оркестрима, међу којима су Staatskapelle Dresden, Staatsorchester Braunschweig, Münchner Symphoniker, Hamburger Symphoniker, Staatsorchester Stuttgart, Essener Philharmoniker, Berner Sinfonieorcheste, Basel Sinfonieorchester, Orchestra di teatro Massimo, Orchestra di Verona, Orquesta estable de teatro Colón, Orchestra comunale di Bologna, OTBA, Orquesta de UNAM, Orquesta de Mineria, Shanghai Symphonie Orchestra, Taipeh Symphonie Orchestra, Orquesta de Valencia, Београдска филхармонија, Војвођански симфонијски оркестар и многи други.
Добитник је награде Министарства културе Републике Србије за ширење и промовисање српске културе у свету.
Крагујевачки симфонијски оркестар један је од најзначајнијих уметничких пројеката покренутих у Крагујевцу. Овај својеврсни подвиг, окупио је професионалце из најзначајнијих градских институција за музичку уметност, у заједничкој тежњи да Крагујевац, као град у ком је основан први званични оркестар у Србији, напокон добије симфонијски оркестар. Извођачки састав оркестра чине професори, сарадници и студенти ФИЛУМ-а, чланови градског камерног оркестра Шлезингер, професори Музичке школе „др Милоје Милојевић“, а по потреби, и извођачи из осталих градова региона.
