Уторак, 7. ЈУН, CВЕЧАНА САЛА ПРВЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ ПОЧЕТАК У 20 ЧАСОВА.
ПРОГРАМ / Program
Лудвиг ван Бетовен : Трио за кларинет, виолончело и клавир оп. 11, Бе дур
Ludwig van Beethoven : Trio in B flat major for Clarinet, Cello, and Piano, Op.11
Allegro con brio
Adagio
Tema con variazioni
Јоханес Брамс : Трио за кларинет, виолончело и клавир оп.114, а мол Johannes Brahms: Trio in A minor for Clarinet, Cello, and Piano, Op 114
Allegro
Adagio
Andantino grazioso
Allegro
Нино Рота : Трио за кларинет, виолончело и клавир (избор ставова)
Nino Rota: Trio for Clarinet, Cello, and Piano
КРИСТИЈАН БОРОШ, кларинетиста рођен је 1986. године у Новом Саду. Ниже и средње музичко образовање стиче у МШ „Исидор Бајић“ у класи проф. Ђуре Петеа. Основне и мастер студије завршава на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Николе Срдића. Постдипломске студије завршава на Универзитету Моцартеум у Салцбургу у класи проф. Алојза Брандхофера. Тренутно је на докторским студијама из кларинета на Академији уметности у Новом Саду под менторством проф. Николе Срдића. Од 2011. године је запослен као сарадник на предмету Кларинет на Академији уметности у Новом Саду. Добитник је великог броја награда и признања на домаћим и међународним такмичењима од којих се издвајају четири звања Лауреата на Републичким такмичењима у Београду (2003, 2005) и Међународним такмичењима дувача у Пожаревцу (2004.,2005.), Прва награда на Међународном такмичењу кларинетиста „Антон Еберст“ у Новом Саду (2008.) и Друга награда на Међународном такмичењу младих музичара „Охридски бисери“ у Охриду (Македонија, 2011). Усавршавао се на мајсторским курсевима код еминентних професора као што су: Мишел Арињон (Француска), Јиржи Хлавач (Чешка), Мате Бекавац (Словенија), Јоже Котар (Словенија), Тадеј Кениг (Словенија), Жолт Сатмари (Мађарска), Бела Ковач (Мађарска), Венцел Фукс
(Немачка). Активно наступа са многим оркестрима и камерним ансамблима као што су Војвођански симфонијски оркестар, Оркестар Опере Српског народног позоришта, Београдска филхармонија, Камерата Академика, Оркестар „Орфелин“, Црногорски симфонијски оркестар. Члан је Новосадског дувачког квинтета од оснивања 2010. године. Након више од деценије уметничког деловања, овај ансамбл се наметнуо као један од водећих камерних ансамбала у земљи, чему сведочи велики број наступа у земљи и иностранству позитивно оцењених од стране музичких критичара. Остварене су сарадње са многим реномираним домаћим и иностраним уметницима, посвећен им је велики број композиција,
покренуто је мноштво пројеката намењених популаризацији музичке уметности, као што су циклуси концерата за децу предшколског и школског узраста и Фестивал камерне музике који се редовно одржава од 2018. године у Новом Саду. Са овим ансамблом има објављена
и два компакт диска. Од 2019. године започиње сарадњу са пијанисткињом Сањом Луковац.
КРИСТОФ МИХАЕЛ ВИЛХЕЛМ, виолончелиста, рођен у Ерфурту (Немачка) 1977. године. Дипломирао је и завршио постдипломске студије на Hochschule für Musik Franz Liszt у Вајмару (Немачка) у класи професора Брунхард Бохмеа. Усавршавао се у класи професора Богумила Караконова у Софији (Бугарска), као и код професора Герхарда Мантела, Петер Леисенганга, Кристоф Ритера у оквиру студија и летњих академија. Професионалну музичку каријеру започео је 2000.године као практикант оркестра Staatskapelle
Weimar, а затим је био ангажован у Симфонијском оркестру Ерфурта, Kammerphilharmonie Köln и као вођа групе виолончела оркестра Lohorchester Sondershausen. Од 2009. године до 2021. године радио је као тути виолончелиста и вођа групе виолончела у оркестру Српског Народног Позоришта у Новом Саду, а наставља да сарађује са оркестром из Келна као соло виолончелиста и солиста на турнејама.
Од 2016.године активно учествује у раду са студентима Симфонијског оркестра Академије уметности у Новом Саду као вођа групе виолончела и стални члан је оркестра Камерата Академика Нови Сад од 2010.године. Од 2020.године делује и као вође групе виолончела Београдске филхармоније. Кристоф Михаел Вилхелм Јан наступа како у региону тако и широм Немачке, Велике Британије и Ирске, Аустралије, Шпаније, Француске као солиста, соло виолончелиста и члан камерних ансамбала и оркестара.
Снимао је за РТС и РТВ.
САЊА ЛУКОВАЦ, пијанисткиња је рођена 1988. године у Крагујевцу, где стиче основно и средње музичко образовање у класи проф. Наталије Томић. Упоредо са тим, дужи низ година била је полазник припремне године за младе таленте при Академији уметности у Новом Саду, након чега уписује а касније и завршава основне и мастер студије у класи проф. Рите Кинке. Усавршавање наставља на специјалистичким студијама на Факултету музичке уметности у Београду, паралелно на одсецима за соло клавир и камерну музику. Докторирала је на ФМУ у Београду на одсеку за камерну музику, а тренутно је на завршној години докторских студија, одсеку за клавир, у класи проф. Дејана Синадиновића.
Похађала је бројне мајсторске курсеве на којима је имала прилику да сарађује са еминентним клавирским педагозима: Арбо Валдма, Емануел Красовски, Рустем Хајрудинов, Дајан Андерсен, Александар Маџар, Јуриј Кот, и други. Добитник је великог броја награда на домаћим и међународним такмичењима. Као најзначајнија издваја се прва награда на међународном такмичењу Елла Пхилипп у Румунији 2008. године – троетапном такмичењу клавирских концерата. Осим тога, добитница је прве награде на такмичењу Меморијал Исидор Бајић, одржаном у Новом Саду 2004. године, као и треће награде на истом такмичењу одржаном 2006. године. У више наврата била је и победник бројних домаћих такмичења, међународног и националног карактера, као што су Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије, Међународно такмичење пијаниста у Шапцу, Међународно такмичење Градус ад парнасум у Крагујевцу, Такмичење младих пијаниста у Нишу. Наступала је у земљи и иностранству представљајући се публици реситалима, као солиста уз пратњу
оркестра и као члан камерних ансамбала. Као солиста наступала је са оркестрима Војвођански симфоничари, Камерата академика, Темишварска филхармонија Банатул, Шлезингер, Зрењанински камерни оркестар, Симфонијски оркестар Академије уметности у Новом Саду, НОМУС Фестивалски квинтет. на тај начин остваривши сарадњу са диригентима: Францесцо Ла Веццхиа, Гхеоргхе Цостин,
Саша Николовски Ђумар, Жељка Милошевић, Владимир Милић и други. Упоредо са солистичком концертном активношћу, активна је и на подручју камерне музике. Дужи низ година успешно наступа са пијанисткињом Андреом Дер, у оквиру клавирског дуа Флореус. Од недавно започела је сарадњу и са кларинетистом Кристијаном Борошем. Више пута била је члан жирија на такмичењима националног и међународног карактера (Међународно такмичење пијаниста у Шапцу, Међународно такмичење пијаниста “Пијанисимо” у Суботици, Клавирско такмичење “Славенски”, И др.). У периоду између 2009. и 2011. године била је
ангажована као сарадник у настави на Академији уметности у Новом Саду за главни предмет клавир, након чега прелази на Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу. Тренутно је у звању ванредног професора на Катедри за клавир (главни предмет) ФИЛУМ-а.
О ДЕЛИМА
Клавирски трио у Бе-дуру, Оп 11, започео је живот у зиму 1797–1798. као трио за ретку комбинацију инструмената – кларинет, виолончело и клавир. Али са циљем да повећа продају, Бетовен га је објавио у алтернативној верзији за клавирски трио, преносећи деоницу кларинета, уз минималне измене, на виолину. Међутим, када је објављен, ултраконзервативни критичар Allgemeine musikalische Zeitung сматрао је да је трио „тежак“ и ставио је на терет Бетовена да је писао „неприродно“. Али Бетовен, будући да је Бетовен, има много привлачних и пикантних потеза. Вероватно је бечки кларинетиста Јосеф Бер, за кога је Бетовен написао оригиналну верзију дела, тај који је предложио тему за варијације, омиљену нумеру нове комичне опере Јозефа Вајгла L’amor marinaro (‘Љубав на мору’), премијерно изведене у бечком Бургтеатру у октобру 1797. Према речима Бетовеновог ученика Карла Чернија, композитор је често размишљао о писању алтернативног финала и остављању варијација да стоје као засебно дело – вероватно зато што су му биле превише лагане. У ствари, ових девет варијација су међу најинвентивнијима у раном Бетовеновом раду.
Неки људи се рађају стари; неки прерано остаре. Јоханес Брамс је припадао овој последњој категорији. Скице и фотографије композитора са 20 година откривају згодног, али интензивног и осетљивог човека. Његова музика у то време имала је младалачки жар, била је експанзивна, пуцала по шавовима. Али судбина се није лепо односила према њему. Трагична смрт његовог идола и ментора Роберта Шумана 1856. године и несебична оданост и љубав коју је Брамс понудио удовици окупиралили су га, што је резултирало веома раном зрелошћу. Округли, брадати Брамс, који нам је познат са фотографија, није био стар по годинама, већ по духу помиреном са усамљеношћу. Када је имао 58 година, Брамс је у тестаменту назначио да више неће компоновати, да ће отићи у пензију. Међутим, када је чуо кларинетисту Ричарда Милфелда током посете Мајнингену, обновио је жељу за компоновањем и једва два месеца након што је написао тестамент, послао је партитуру Трија свом оданом младом пријатељу Еузебијусу Мандичевском („Манди“, библиотекару Музеја Gesellschaft der Musikfreunde). Истог лета компоновао је Квинтет за кларинет, а 1894. и две Сонате за кларинет. Дакле, „драги славуј“ — како је Брамс назвао Милфелда — улази у историју као особа без које не би била написана четири композиторова најдирљивија и најлепша дела „сумрака“. У све четири композиције у потпуности су искоришћене лирске и техничке могућности кларинета. Коментаришући у писму Брамсу о Трију, Менди је рекао: „Инвентивна концепција тема, рођена из духа дувачког инструмента и, посебно, хармоничног стапања тонова кларинета и виолончела, је величанствена; као да су инструменти заљубљени једно у друго.”
Композитор, пијаниста и диригент Нино Рота, рођен је 1911. године у Милану, а своје музичко образовање стекао је у Сједињеним Америчким Државама код диригента Фрица Рајнера. Током своје дуге и изузетно плодне каријере, Рота је остао превасходно познат по музици коју је писао за филмове. Компоновао је више од 150 дела за италијанске и међународне продукције, од 1930. па све до смрти, 1979. године. Најистакнутија су његова остварења за филмове Федерика Фелинија, Лукина Висконтија, као и Франсиса Кополе, за чију филмску трилогију Кум је награђен Оскаром.
У опусу Нина Роте такође се налази и десет опера, пет балета и на десетине камерних и оркестарских дела.
